U mreži

Čet, 13.2.2020.

Poput malene ribice, nošena toplim strujama optimizma plivala sam morem mojih nada i snova, sve dok se jednog dana ne nađoh uhvaćena u mrežu.

Priznajem da je to bilo doista naivno od mene, tim više što sam već bila navikla na svakojake zamke na koje bih nailazila na svome putu, ali bih im se redovito i vješto izmakla. Za ovu zamku bila sam taman tolika da se nisam mogla provući kroz ni jedan njen otvor.

Nestrpljiva, plivala sam ukrug. Ljutila me moja neopreznost i istovremeno plašila moja naivnost. Desi se tako da povjerujemo lakomisleno i nevino u nestvarno, daleko. Jesam li time razočarala samu sebe ili nekog drugog tko je od mene očekivao više? Što je od toga gore? Što kada se desi oboje? Razočarano iz dana u dan razočaravamo sve oko sebe svojom razočaranošću.

Kad nam zavire u naš slobodan svijet bezobzirno, grubo, zadirući u nestvarno, iluzije postanu realnost, ludilo se tada čini manje ludo. Ostvarenje snova jednako je moguće kao i pad na dno.

Taman kada sam zavladala svojim carstvom i usavršila svoju vještinu, moja me radoznalost odvela u neka nova tajanstva puna iznenađenja. Trebalo je sačuvati bistru glavu u tom novom prostranstvu u kojem je svatko čeznuo ka svojem djeliću sna. Svatko za sebe želi što više kapi u beskrajnom moru potencijala.

Dok sam svojim malim perajama neumorno plivala uz bok ostalim malim ribicama koje su se također našle zajedno sa mnom u istoj mreži, naučila sam kako preživjeti u toj borbi materija i ideala. Sprijateljih se s velikim ribama, iako bijah mala.

u mrezi
Foto: Depositphotos

Ove web stranice koriste kolačiće kako bi poboljšale Vaše korisničko iskustvo i vodile analitiku o posjećenosti.
Saznaj više...

U redu Izbriši kolačiće